Parafraza parole koja se u varljivo leto 1968. pojavila na beogradskim ulicama, a u kojoj se umesto Novog Sada pominjao Pariz, teško da je ikada mogla biti bukvalnije shvaćena nego danas. Novi Sad i novosađani su proteklih sedmica neobično često imali probleme sa požarima. Goreo je hotel "Putnik", izgoreo je kafić "Lounge", pa čak i kada je na marginama narodnjačkog akcionog plana zapaljena američka ambasada u Beogradu, jedina izgorela osoba je bio – novosađanin. Samo u ova tri, hajde da ih nazovemo incidenta, poginulo je čak 11 ljudi, a bar još dvoje mladih je doživelo povrede takve vrste da im je život, blago rečeno, zauvek promenjen i otežan. Za trenutak ćemo odbaciti teoriju da su stanovnici Vojvođanske prestonice, birajući 2004. sadašnju vlast, na nekim "višim nivoima" svoj grad plasirali u kategoriju biblijske Sodome i Gomore; biće da su ove požare ipak potpalili ljudi, a ne vatra sa nebesa. Kada je tako, ljudi ih mogu i ugasiti... ipak, da li zaista mogu ?
Centralizacija zemlje sa sobom obično donosi nepravednu raspodelu sredstava; više para imaju oni koji su vičniji ulizivanju i zaurlavanju, koji su bliži pojilu, a ne oni koji više rade. Obično se smatra da to stvara negativnu selekciju, osiromašenje i lagani kolaps države. A slučajevi novosadskih požara predstavljaju ekstreman primer, koji nam govori da centralizacija svoj danak odnosi i u ljudskim životima. Kako to ?
Novi Sad ima 295.000 registrovanih birača, a smatra se da u njemu živi, zajedno sa maloletnim i neprijavljenim stanovnicima, bar 400.000 duša. Eksplozija naseljenosti koju je grad doživeo poslednjih decenija i urbanistički haos koji je to proizvelo ne vredi ni spominjati. Ipak, od 1989. godine, dakle od gašenja autonomije Vojvodine pa do danas, Novi Sad je dobio samo JEDNO novo vatrogasno vozilo ! I to vozilo nije kupilo resorno republičko ministarstvo; kupila ga je (prethodna) gradska uprava 2004., u vreme akcije "Novi Sad – siguran grad", pri tome se jedva dogovorivši sa MUP da ono što se kupi, i ostane u Novom Sadu. Od dolaska koalicije SRS-DSS-SPS na vlast u Gradu, pa do danas – nije nabavljeno ništa.
Pri tome, novosađani spadaju među najredovnije platiše poreza u ovoj zemlji. Svakoga dana i svake godine, mi plaćamo porez Republici Srbiji. U okviru tog poreza su i sredstva od kojih bi republička Vlada (ne iz nekog nacionalnog investicionog plana, kao što se to ovih dana obećava, već iz redovnih sredstava) trebala da se brine o profesionalnoj protivpožarnoj zaštiti – o ljudima, organizaciji i opremi. A od kako je to ovako, dakle od kada su ingerencije iz pokrajine i lokalne samouprave prebačene na republički nivo, od kada su Milošević pa posle njega i Koštunica zajahali apokalipsu, ni jedan jedini dinar nije vraćen iz republičke kase u Novi Sad u vidu bilo kakve vrednije opreme ! Mnogo je to godina, i mnogo je to novca. Po spoljašnjem obliku, to je drastična centralizacija, ali po suštini, to je drumska pljačka.
Dakle, dragi moji sugrađani, kada plaćate porez, to se sve sabira u jednu veliku kasu, koja se zove republički budžet. Deo toga ide za vojsku, deo za policiju, deo za školstvo, deo za... da ne nabrajam dalje. Zna se koliko je para stiglo iz kojeg dela države, ali to u prestonom gradu Beogradu nikome nije bitno. Kada se ispostavi, recimo, da neke godine ima para za deset novih vatrogasnih vozila, verovatno se lako može utvrditi da je novac za jedan ili dva takva kamiona stigao baš iz Novog Sada. Ali, Srbija je jedinstvena: to znači da ti kamioni neće biti kupljeni za Novi Sad, pa ni za Vojvodinu (doduše, možda neće biti kupljeni uopšte, ali to je neka druga tema). Jer, ima negde gde je još gore nego ovde, ili su pak ministri odande bliži izvoru tih sredstava nego ministri odavde. To što su te kamione zapravo kupili novosađani, ne spominje se nigde glasno; bolje reći, ispada da ih je kupio ministar iz tog kraja, koji se sa tim vozilom/zadužbinom/crkvom/bolnicom/par kilometara asfalta slikao za državnu TV.
I šta sad ? Oni tamo će ponovo glasati za takve, jer im se isplati, jer su "njihovi ljudi", jer su hadžije. U Novom Sadu i Vojvodini je drugačije. Ovde vam govore da je "danas Kosovo, sutra Vojvodina" (uzgred, baš me zanima kako bi se komentarisalo da su, umesto novosrbijanaca, sa ovom parolom na ulicu izašli ligaši), i računaju da ćete se povući. To što i vama trebaju i vatrogasna kola i nove policijske stanice i svakovrsna dobra državna usluga, što ste sve to imali i dok oni nisu došli, i što je pravda da onaj koji je pre imao više i u međuvremenu radio više i sada ima više – to u ovoj igri moći nije bitno.
Dokle god tako lako uspevaju da nas upecaju, samo za pecanje ćemo i služiti. Dokle god ikoga ovde uspevaju da ubede da smo svi maloletni ili nesposobni ili već za nešto krivi, tako će i biti. Gorećemo od sopstvene gluposti.
Нема коментара:
Постави коментар